„Ви сте светлост свету, не може се град сакрити кад на гори стоји“ Мт 5.14.

У недељу 13.септембра недељу 14. по Духовима када се Црква Христова молитвено сећа Сабора Срба просветитеља и мученика јасеновачких љубићка заједница се састала да прослави Христа у светима Његовим. У суботу, уочи празника, служено је празнично бденије у част Срба просветитеља. На сам дан служена је Света Литургија којој је присуствовало мноштво верног народа. Појци су предиовно украсили богослужење и заједница је заиста уживала небоземни догађај. На Светој Литургији смо се подсетили наслеђа које нам је остало у виду данашњег празника Срба просветитеља и мученика јасеновачких. Црква се у Србији одувек борила са разним искушењима, а једно од њих је и јака римокатоличка прпопаганда која је условила укидање мноштва празника Срба светитеља. Стога је Српска Православна Црква установила празновање Срба просветитеља који немају своју службу посебно, али су оставили неизбрисив траг у животу наше помесне Цркве. Они су двема битним стварима руководили свој и живот Цркве: смирењем и љубављу. И данас када живимо у време у ком нас одвајају од ближњих и говоре да нам је ближњи потенцијална опасност заразе, када је на удару породица и здрава заједница уопште, управо треба да се сетимо примера наших старих – просветитеља рода нашега. Да нам да смирење и љубав коју су они имали и којом су живели. Молитвом Господу да нас умудри и да нам да право расуђивање, а са љубављу и смирењем да се молимо за оне који нас воде али и да се не одвајамо једни од других. Да у ближњем не гледамо потенцијалну опасност него Христа Богочовека. И као што су мученици јасеновачки и српски уопште прихватили да страдају и да сачувају своју веру и једни друге, да и ми у ово време станмемо и страдамо једни за друге. Такође смо се подсетили да је на удару породица и да су наша деца условљена да приме вакцине које нису испитиване и прошле све потребне тестове. Ово није политика него живот. Наша деца не треба и не смеју да буду заморчићи. А ово је позив на одговорност и одбрану наше деце, не само оних који имају децу коју желе да по сваку цену вакцинишу, него и за оне који немају уопште децу и за оне чија су деца велика, будући да су то све наша деца, наша будућност и ми смо одговорни за њих. Имамо примера наших бака и дека који су животе посветили нама и показали нам како се о потомству брине, а те примере морамо и ми да следимо. Да сачувамо праву веру и право васпитање које су нам стари оставили.

Приневши дарове, њима су се поједини и причестили, учествујући у заједници Тела и Крви Христове, благодарни за све што смо добили и што смо принели, а све за Живот вечни.

До следеће службе у славу Божију.

Јереј Бојан Сујић