У недељу 09. августа / 27. јула 2020. године Српска православна црква прославила је спомен  Светог Пантелејмона. Свети Пантелејмон, (у српском народу) свети Пантелија (грч. Παντελεήμων = пун самилости, свеосећајан), родом је из Никомидије (данашњи град Измит у Турској), од оца богатог незнабошца Евсторгија и мајке хришћанке Евуле. Његово име добијено по рођењу било је „Пантелеон“, преводи се као „лав у свему“. Касније му је име промењено у „Пантелејмон“, а што има другачије, супротно значење.

Као младић, изучио је прво граматичку школу, у којој су се училе световне науке. Онда је изучио лекарске науке, код тада познатог лекара Ефросина. Постао је његов помоћник и свуда га пратио. Старац прогоњени Хришћанин Ермолај га је превео у хришћанство.Постао је Пантелејмон велики Хришћанин, који се трудио да помогне људима, пре свега лекарским умећем.

Једнога слепца, којег су лекари узалуд лечили, он излечи именом Христовим. Лекари га оптужише цару Максимијану, пред којим се он објави хришћанином и пред ким на исти начин као и слепца излечи једног одузетог човека. Цар Светог Пантелејмона стави на муке, али Господ му се јављао неколико пута и исцељивао га је. На крају, на губилишту, он клече на молитву. Џелат га удари мачем по врату, али мач се поломи. И није га могао посећи док није завршио молитву и сам рекао да га посеку.

Свети Пантелејмон је пострадао 304. године. Мошти су му чудотворне и налазе се у више православних цркава. У светогорском руском манастиру Светог Пантелејмона чува се његова глава. Део моштију се налази и у српском манастиру Хиландару.

У љубићској Лазарици Свету Литургију је служио протојереј Владан Милосављевић у присуству великог броја верника од којих се неколицина и причестило. Будући да је било и свечара, о. Владан се обратио присутнима пожелевши да молитве Св. Пантелејмона и у ова тешка времена буду уз верне. Посебно је честитао свечарима крсну славу и пожелео свако добро од Господа. Након одслужене Литургије пререзани су славски колачи. Дружење заједнице је настављено у сали и испред храма у миру и радости.

дипл. теолог Сандра Сујић