Навечерје Срђевдана је обележило предавање протојереја Др Слободана Јаковљевића који је одржао изузетно живо предавање на тему:” Српско богослужбено предање у деценијама око Велике Сеобе 1690. године”. Предавање је одржано у парохијском дому након вечерњег богослужења у 18 часова. Иако мали број присутних људи, сви су били под изузетним утиском колико је богослужење у овом периоду било изузетно важно за српски народ и под Турцима и под Аустроугарима. Такође је велики утисак оставио предан истраживачки рад о. Слободана, али и критички осврт на литературу коју је користио.

На дан када Српска православна црква слави свете мученике Сергија и Вакха верни народ са својим архијерејем и свештенством молитвено се сетио дана освећења храма на Љубићу који се сваке године обележава у недељи по 13. октобру.

Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Др Јустин уз саслуживање протојереја Мирослава Петрова архијрејског намесника Трнавског, протојереја-ставрофора Владана Милосављевића, јереја Влајка Гођевца, пароха тутинског (Епархија рашко-призренска), јереја Младена Миливојевића, старешине храма у Ивањици и ђакона Стефана Симића.

На Светој Литургији је у чин презвитерски рукоположен ивањички ђакон Тихомир Костић.

Сабрању је присуствовао велики број верног народа, од којих се део и причестио Светим Тајнама Христовим.  Свету Литургију су улепшали појац г. Иван Трајковић и певница храма Светог Кнеза Лазара коју предводи г. Данило Вујовић.

Архипастирском беседом се обратио Високопреосвећени Митрополит литургијском сабрању, а надахнут јеванђелском причом о сусрету Христа и жене Хананејке. Будући да је она припадник незнабожачке заједнице најпре је било чудно да се уопште нашла у јеврејском скупу, а још чудније да се обрати некоме од Јевреја. Али, не било како и било коме. Него са најдубљом вером којом је препознала да је Исус, син Давидов, истински Господ и Учитељ. У том обраћању, Христос је био прилично оштар, називајући је псом. А она показује највећи квалитет-смирење. То показује речима: ” да Господе, али и пси једу од мрвица са трпезе Господара.

Затим се Високопреосвећени Владика осврнуо на веру која је најчешћа у нашем народу- у неку силу. Безличну. А данашња прича нам показује да Господу треба да приступамо Личносно. Оцу, Сину и Светом Духу, по учењу Символа вере. Господ је у три личности, живе, којима се обраћамо. Праву веру треба да следе и добра дела. Дела која сведоче наше одрицање од себе ради Господа и ради другог. Да напуштајући пороке и мењајући свој живот кроз свакодневну молитву заиста будемо сведоци живе вере у живог Бога. Да следујући Христов кртоваскрсни пут и ми живимо живот страдално. Високопреосвећени Владика закључује своју беседу мишљу да добро и сведочење вере у живог Бога у нашим животима треба да постане наша дужност.

Након Свете Литургије у парохијском дому је уприличена трпеза Љубави.

Захваљујући Господу за сва добра која нам је дао и радост литургијског сабрања ишчекујемо нова сабрања Благодарења и заједничарења на  Светој Литургији.

Старешина храма Светог Кнеза Лазара на Љубићу

протојереј Бојан Сујић