menu close menu

Св. Петка у Љубићу

У недељу 27./14. октобра, када Света црква слави Преподобну мати Параскеву-Свету Петку, Св. Мученика Назарија, Гервасија и Протасија у храму Светог кнеза Лазара на љубићком брду, Св. Литургију служио је старешина љубићке цркве, протојереј хаџи Владан Милосављевић. Отпевавање на Литургији вршио је присутан народ препуне љубићке цркве, који сваке недеље долази на духовну трпезу у храм Св. Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика. Посебну лепоту и милину у души осећамо када се чује да цела црква одјекује песмом, молећи се и захваљивајући се Господу Исусу Христу, пратећи Св. Литургију.

Радује чињеница, да се са Госпсодом кроз Свето Причешће присајединио велики број деце, а било је и одраслих верника који су се причестили на дан велике српеке светитељке, признате као велике помагатељице у српском народу.

Отац Владе је одржао пригодну беседу, говорећи верницима о великом значају доласка у Свети храм на Литургију и поштовања светитеља.

На крају уприличена и скромна трпеза љубави

 

Богољуб Теофиловић

Преподобна мати Параскева – Света Петка

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват – по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:”Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде” (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):

Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

28. October 2019. | Празници | 0

Leave a reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*