У недељу 27. септембра Православна Црква прославља Воздвижење, односно проналажење Часног Крста од стране царице Јелене, мајке благочестивог цара Константина 326. године. По предању, када су пронађена три крсна дрвета било је неизвесно на ком је крсту био распет Спаситељ. У том је пролазила поворка са покојником која се упутила према гробљу. Царица је наредила да се поворка заустави, те су три крсна знамења једно по једно стављана на упокојеног и када је стављен Часни Крст упокојени је васкрсао. Радост царице и свих присутних је била неизмерна. Сав живот православног Хришћанина је упућен на два битна момента која се готово свакодневно преплићу, а то су радост и туга. Свети оци су назвали тугу због Христовог страдања и радост због његовог Васкрсења Крстоваскрснима. Да Христос није страдао не би Васкрсао и ми не бисмо имали живот вечни. Туга због растанка са упокојенима треба да буде иста- крстоваскрсна. Да тугујемо као они који се уједно и радују поновном сусрету са упокојени у Царству Небеском. Исто тако прослављање проналаска Часног Крста и пост у сећање на Христово страдање на њему обједињује радост и тугу. Пуноћа нашег живота и отвореност зависе управо од наше вере у живот вечни. Православни Хришћани треба непрестано да се сећају да у овом свету странствују и да нису од овога света. Свака радост везана за ово светске тренутке је пролазна, али може, ако је правилно усмерена, да води у Царство Непролазно.

На Светој Литургији је било доста верног народа од којих се мали број причестио.

Свету Литургију је служио јереј Бојан Сујић уз саслужење протојереја Владана Милосављевића који је на Крстовдан прославио 29 година службе, па је радост била вишеструка. Подсетили смо на велики труд и рад о. Владана и позвали да му и даље помажемо у пастирском раду и даљем напредовању.

јереј Бојан Сујић