ЛАЗАРИЦА са ЉУБИЋА

зове сваког србског тића

За Видовдана да се дође

Пут Лазара да се пође.

Пут Лазара, Обилића

Пут светиње Немањића

Молитва је корак први

До Часног Тијела, Часне Крви.

Зато Срби скупимо се

Богу Вишњем молимо се

Пут Љубића у светињу

Да нам бољи дани сину.

Срећна нам Слава браћо у Христу србска и да нам Свети Кнез Лазар буде на помоћи у све дане борбе наше за Крст часни и Слободу златну. Но Крст односно Живот частан и Слобода златана могу да буду само у оној мери часни и златни у коликој мери смо ми Христови. Бити Лазарев значи бити Христов, а бити Христов значи свакодневно бити распет између жртве и муке с једне стране и себичности и лагодности са друге, између Косова и света, Косовске муке и ‘лагодности’ светске. Одабрати Лазарев пут значи одабрати уски пут борбе, трпљења и страдања за Истину и Правду. Ко не страда, али истински, тај и такав мора да се запита и замисли којим путем ходи и чијом стазом крочи. Свет је јак само онолико колико му ми својом невером дозволимо, међутим чим се вера пројави сва сила светска се руши, пада и нестаје. Но вером нисмо јаки ми, јак је Бог који живи у нама православнима. Стога је непријатељ наш одлучио да веру сатре како би у нама убио Бога. Но увидевши да то није лако поче да игра лукаво, кварећи веру, релативизујући значај и вредност истинске вере, а србски небески народ, који пође тим путем, поче да се спушта у каљугу овоземаљску. Но чим непријатељ србски помисли да је у томе успео, а оно нама слабима, грешнима, но ипак пркоснима на зло и неправду, у помоћ долећу јунаци Косовски и мученици Јасеновачки. И Србин наново васкрсава, е да би својим васкрсењем и друге уверио у силу Божју, праведност Божју и бесмртност народа Божјег.

Стога.

Бесмртан је србски род

Изнад њега стоји Бог

Темељи му мученици

Све Христови страдалници.

Није лако Србин бити.

Ал’ је слатко крвцу лити.

На Косову златну пољу

Ко би хтео жртву бољу

За Истину и за Правду

И за Брата рођенога

Безсмртан је србски род

Јер уз себе има Бога.

Мирослав Вујанић